Category Archives: La vida loca…

Moja priča koju pišem na stranici RBD Novelas,pa ako koji nastavak propustite,tu ćete ga uvijek pronaći. :)

7.dio…La vida loca


„I will always love you.“

Sad ću malo prijeći na nešto drugo,a kasnije ću vam ispričati što se dogodilo u kućici. Sad vam želim ispričati svoj društveni život koji nije baš tako bogat,ali meni sasvim dovoljan. Marchela i Christian. Što vam mogu reći o njima. Da nije bilo njih ja nebi nikamo dospjela. Jer čim sam ušla u učionicu odmah prvi dan Marchela mi je podarila predivan i topli osmijeh dobrodošlice i tad sam osjetila da pripadam uz nju. Prolazili su mjeseci,a ja i Marchela smo postajale sve bliže i bliže ona mi je sad kao sestra baš ona prava sestra koja me nikada neće izdati. Koja će uvijek biti tu za mene. Netko ima 20 prijatelja,a ja imam nju. A onda se i Christian našao u mom životu. On je predivna osoba. Kažu kako te svi mogu nasmijati ili te rasplakati,ali oni rijetki ti mogu izmamiti osmijeh na lice kad su ti suze već u očima,a on je jedan od njih i on i Marchela. Oni čine da moj život postane baš onakav kakav želim da bude. Naša druženja i izlasci,smijeh bez razloga,veselje,ali i svaka suza i bol. Kroz sve smo išli i idemo zajedno. Jedan uz drugog.  SAD MI TRENUTNO PONESTAJU RIJEČI KOJIMA BI IH OPISALA,ALI ONI SU KAO ZVIJEZDE NA NEBU,SVATKO OD NJIH SJAJI POSEBNIM SJAJEM KOJI SE NIKADA NE GASI. A sad ponešto o mojoj pravoj sestri Sydney. Ne znam zašto,ali nakon svega što mi je radila u životu,nakon svakog udarca što mi ga je zadala,nikada ju nisam prestala voljeti,uvijek sam bila tu za nju i uvijek ću biti. Kakva god da je ipak mi je sestra i moram ju voljeti,iako ju ja volim više nego što ona to zaslužuje. Užasno sam povezana s njom. Sve što boli nju,boli i mene iako se ponekad mrzim zbog tog. Ponekad ne želim osjećati ništa prema njoj,ali nemogu protiv sebe. Iskreno želim biti poput nje jer želim se osjećati kao ona. Želim razmišljati kao ona,želim se ponašati kao ona u stilu da me ništa ne dira. Želim biti lijepa poput nje,ali svi smo posebni na svoj način zar ne?! Ovo je slika od njih troje. Dvije najvažnije osobe u mom životu i jedna od one koju ne podnosim,a volim. . Komplicirano znam,ali shvatit ćete s vremenom . Marchela i Sydney bi me ubile kad bi saznale da sam stavila ove njihove  slike ovdje,a Chris bi bio ponosan naravno. Moj Pollito obožavam ga. Na idućim stranicama malo više o Christopheru. A sad ću vam dati savjet čuvajte ono što imate u prijateljima jer je možda baš taj dio njih potreban da budete sretni,ZNAM JER SAM GA JA PRONAŠLA U NJIMA I SRETNA SAM.

Oglasi

6.dio…La vida loca

 

 

„Love welcome to my life.“

 

„Oprosti što sam te ostavio samu danas,ali malo me začudilo to što si baš ti djevojka koja me čula. Mislio da nema šanse da se ikad sretnemo iako sam se nadao tome.Bolje ti je da se kloniš mene jer će ti život biti jednostavniji. I ja mislim da si ti zgodna i lijepa i da imaš predivan osmijeh. I hvala ti za pjevanje,ali i ti ne zvučiš loše. “ Ostala sam u šoku. Znači vampir je. Znala sam!! Sve mi je jasno sad. Znala sam da mi je pročitao misli i ostala sam malo posramljena zbog toga,ali kasnije sam se zapitala kako on zna za moje pjevanje?!
Christopher:–Lijepo,slušao sam te jutros u kantini kad si sjedila sama-

Okrenula sam se i ugledala njega. Nisam mogla vjerovati u ono što vidim. Nosio je predivnu crnu frutku i obične traperice,a lice mu je postalo nekako ljepše od jutros  nekako s više boja i žara.

Christopher: –I ti izgledaš lijepo- opet je rekao.

Sandra:–Ok,shvatila sam već da mi možeš čitati misli,alii što radiiš ovdje?- bojažljivo i osramoćeno sam ga upitala.

Christopher: –Ništa posebno ,nemam pametnijeg posla osim tebe- s osmijehom je govorio.

Sandra: –Mene?!- iznenađeno sam ga upitala.

Christopher:–Pa da,mislim jedino tebe poznajem ovdje,a ii ne znam osjećam neku povezanost s tobom- govorio je ozbiljno.

Sandra:– Oh,vjeruj mi ja i ti smo jako povezani i mnogo nas toga veže,samo sad moram učiti,sjećaš se,test iz biologije?!-s osmijehom sam mu pričala.
Christopher:-Ja nikada ne učiim,mislim i zašto bih,kad mogu čitati tuđe misli,pa dobijem sve odgovore,baš je lako biti ja-.

Sandra: –Da sigurna sam u to kako je lako biti ti,samo znaš mi ostale vrste moramo štrebati cijelu noć ako mislimo dobiti dobru ocjenu-

Christoper: -Daj ajde,nebudi partybreaker :/ Ideš samnom?! –

Sandra: -Christopher….-

Ucker: – Ne zovi me Christopher,Ucker je ljepše 😀
Sandra: -Dobro UCKER,ja moram učiti stvarno,ne smijem dobiti lošu ocjenu,pa past ću biologiju-

Ucker:-Pomoći ću ti ja,nije problem-

Sandra: Ne znam koliko je to sigurno s tobom,ali dobro. Ako dobiim lošu ocjenu tvoja krivica.

Ucker: Dogovoreno 🙂 Ajde sad.!

Sandra: Ucker skoro je 23h kud ćemo sad?!

Ucker: Idemo nekuda,ajdeee…neću te čekat cijelu noć.

Sandra:  E pa onda si vodi nekoga drugog. 😛

Ucker: Vidi ju! Pa nebudi ljubomorna.

Sandra: Jaa?!! Ljubomorna?!!! Zbog tebe?!! Ni u snovima guey.

Ucker: Znaš da nije tako.

I tako u nedogled. Opet sam zaboravila da mi može čitati misli i da mu nije puno trebalo da me nagovori. Bila je prekrasna jesenska večer. Nisam imala pojma kuda idemo,ali nije me ni bilo briga. Bilo je bitno samo da sam s njim. Nisam ni znala što mi se događa,ali bilo je lijepo i željela sam da traje. Kad smo došli do šume pitao me dali se bojim,pa mislim HALO vampiri smo. xD Iako mi opet nije bilo svejedno jer sam bila nova u ovome,što smo dublje bili u šumi to mi je srce brže kucalo i bilo me je strah,pa sam mu čvršće stisnula za ruku,na što smo i ja i on reagirali osmijehom. U  daljini sam vdijela nekakvu staru drvenu kuću i shvatila da zapravo idemo tamo…

5.dio…La vida loca

„Este corazon que te robaste cunado te marchaste,tu te marchaste con mis besos,con mis besos y mis suenos“

 

Više nisam bila tužna već znatiželjna,pjesma je bila predivna. Kao napisana za mene. Željela sam čuti opet taj glas,taj glas koji me činio mirnom. Čula sam da je glas muški,ali koliko god sam ga dozivala,nitko se nije javio. Nisam ga pronašla. Ali taj stih mi je ostao zacrtan u pamćenju i odlučila sam od njega napraviti pjesmu,samo za sebe. Pjesmu koja će mi pomagati kad padnem i kad se osjetim usamljeno jer ću znati da negdje tu živi netko tko me razumije. Sve dok ga ne nađem neću stati. Došla sam u školu i sve je bilo super,smijali smo se i zabavljali. Sjećate se one promijene koju sam vam spominjala,eh ta je da sam si obojala kosu u crveno. Ne znam zašto,ali došlo mi je da to napravim. Zaboravila sam na sve što mi se dogodilo prije dva mjeseca zaista sam voljela svoje cure i društvo,iako nije prošao ni dan da ga se nisam sjetila,ali ipak nešto mi je davalo snagu. Bio je sat matematike i to drugi po redu kad nam je ravnatelj ušao u razred s pričom da imamo nekog novog učenika. Nisam obraćala pažnju sve dok nije progovorio. Taj glaas,tako poznat,tako blizak. Da,to je on. Našla sam ga. Moja patnja za Kevinom postala je manja,gotovo ne vidljiva…mislim da sam preboljela Kevina i shvatila da on nikad nije bio tip osobe s kojom bi ja mogla provoditi svoje vijeme,ali i dalje me boljelo to što mi je napravio. Ali opet svakim danom sve manje i manje. Za Kevina sam napisala pjesmu koja je odnjela svu moju tugu i bol,ali također i sve ono što sam za njega učinila i sve ono što sam mu pružila. Ta će pjesma u meni živjeti vječno i govoriti mi da nikad ne zaboravim da ljubav ne postoji.

„Mi vida
Crees que tienes mi vida en tus manos
Por tener un BM del año
crees que tienes poderes
por tu cuenta de cheques
Y la marca en tus jeans
No dice nada de ti, ni de mí

Menos lo que siento por ti
Sin ti, yo si puedo vivir

Quiero Poder
Conocer a alguien con poder
Y arrebatarme el alma con una mirada
Puedo querer
A Alguien con poder
De hacerme feliz, que no le importe nada
Sólo mi amor, arriesga tu corazón
Despertarás mi pasión

Lo siento, pero no tengo precio
Y ya te sientes mi dueño, guey
Soy mucho más que eso

Crees que soy un trofeo
Y si así fuera tonto,
Estás muy lejos del premio

Y si, alguna vez creí en ti
Aprendí que sin ti, yo si puedo vivir

Quiero Poder
Conocer a alguien con poder
Y arrebatarme el alma con una mirada
Puedo querer
A alguien con poder
De hacerme feliz, que no le importe nada
Sólo mi amor, arriesga tú corazón
Despertarás mi pasión

Tú quisieras te puedo amar
Cierra los ojos, no pienses más
Yo sólo te entrego mi corazón, mi amor
Deja el dolor

Quiero Poder
Conocer a alguien con poder
Y arrebatarme el alma con una mirada
Puedo querer
A Alguien con poder
De hacerme feliz, que no le importe nada

Conocer a alguien con poder
Y arrebatarme el alma con una mirada
Puedo tener
A Alguien con poder
De hacerme feliz, que no le importe nada
Sólo mi amor, arriesga tú corazón
Despertarás mi pasión

Despertarás mi pasión

Despertarás mi pasión

Dolaskom Christophera moji su dani postali zanimljiviji. Iako nismo razgovarali dovoljno mi je bilo samo da ga vidim i sjetim se njegove pjesme i glasa i dan mi je postao bolji. Jednog sam ga dana uspijela uhvatiti na samo,sjedio je vani na dvorištu i pijuckao sok,dosad nisam primjetila koliko je zgodan i kako prekrasne zlatno smeđe oči ima. Odlučila sam mu prići. –Ejj,imaš malo vremena?!- s osmijehom sam ga upitala. –Da,naravno sjedni- s osmijehom mi je odvratio. Ljudi moji da ste vidjeli taj osmijeh pali bi sa stolice. –ovajjj,mislim možda će ti ovo zvučati čudno,ali jednog dana u šumi čula sam te kako pjevaš neki stih : este corazon que te robaste…predivan je i stvarno lijepo pjevaš…- govorila sam.Vidjela sam da mu se naglo promijenio izraz lica i da su mu oči promijenile boju. Dakako to za oči nitko nebi skužio,ali ja pošto sam vampir jesam,ali dali je moguće da je i on..-Oprosti,moram ići!- digao se i otišao. Super izvisila sam,ali moram mu pomoći da se pronađe i da nauči živjeti s tim.Ja sam htjela njemu pomoći,a na kraju je on pomagao meni. Živimo u suvremenom dobu pa sad svaka budala ima svoj profil na facebook-u pa tako i ja. Odlučila sam ga tamo pronaći možda budem imala više sreće. Ušla sam na face,a kad me tamo dočekalo 5 poruka jedna od Marchele,druga od Chrisa,treća od neke grupe,četvrta od Sy i peta od NJEGA!!! Nisam mogla vjerovati,a poruka je glasila ovako:

4.dio…La vida loca

 


-Još jednog dana sam došla kući iz škole ušla u svoju sobu i ostala šokirana onim što vidim!!!-

 

„There is side of you that I never knew,never knew. All things you said they were never true,never true.“

-Ti?!- rekla sam ushićeno…-Što radiš tu,kako si me našao?-  jednostavno nisam mogla vjerovati da on stoji ispred mene,još savršeniji nego prije,još ljepši  i slađi nego prije. Da bio je to Kevin,moj princ. Napokon! Nakon dugih 6 mjeseci,on je tu. Krenula sam prema njemu i bacila mu se u zagrljaj. Napokon njegovi dodiri,krenula sam ga poljubiti,ali on se izmakao i rekao mi da to ne radim. Opet mi ništa nije bilo jasno. –Vidi ja nisam onaj tko ti misliš da jesam- rekao je pomalo ne sigurno. –Aha,super samo mi je još to trebalo- rekla sam hladno. –Ja sam uvijek bio uz tebe od tvog rođenja pa sve do sad,dok nisi saznala da si vampir i…-Molim?!! Otkuda ti to znaš?-prekinula sam ga…-pa znam zato jer sam i ja jedan od njih i svatko od nas ima zadatak da štitimo drugoga koji još nije prešao u nas-govorio je to polako,kao da želi da shvatim,ali nisam xD. –Ma šta? Čekaj sad ništa više ne razumijem,ti si mi kao čuvar? Ili?- iznenađeno sam ga upitala. –Da jesam,mislim bio sam sve dok nisi prešla u vampire. Morao sam jer si ti član kraljevske obitelji,a takvih je kod nas malo i imaš puno ne prijatelja i jednostavno sam morao biti uz tebe,sve dok ne odrasteš-. Što on to priča? Da je samnom bio samo zbog posla? Samo zato što je morao? Nisam ni osjetila da mi vrele suze klize niz obraz.  Da je ono sve što smo imali laž. Znači njegova ljubav bila je laž. Sve je laž,čista laž,ja sam laž. Sve je laž osim smrti shvatila sam tog dana. –Čekaj ti si se sve ovo vrijeme pretvarao?!- upitala sam ga potiho jer nisam imala snage za priču. Spustio je pogled i glavu prema podu –Ali ti si stvarno super cura,zrela za svoje godine,iznad…- počeo je govoriti. –A ja sam tebe voljela više od ovog prokletog života. Dosta mi je više laži,gubite se svi!!!! Ne želim čuti za nikoga od vas. Zašto si uopće došao? Da mi kažeš kako svoj život provodim u zabludi,kako sam glupa i navina?? Eto to si i dobio- govorila sam ne kontrolirano. –Znaš i sama da nije tako. Želio sam da prestaneš vjerovati u nas jer mi nikad nismo postojali. I ne okrivljuj sve oko sebe već prihvati svoj život,znam da ti nije lako,ali ja više ne mogu biti uz tebe i gledati tvoje suze koje bespotrebno padaju,ja imam svoj život  i imao sam ga,ti si mi bila posao…-govorio je hladno. –Dosta!!!! Hvala ti na tome što si me čuvao zadnjih 16 godina i hvala ti na svemu lijepom što sam s tobom doživjela,hvala ti za svaki poljubac i zagrljaj koji si mi dao,hvala ti što si mi pokazao što je ljubav,ali hvala ti iz srca što si mi pokazao kako ljudi ili što već mogu biti lažljivi,dvolični i kamena srca. Hvala ti što mi nikad nisi rekao istinu. Hvala ti na udarcima i boli,a sad se gubi,sad možeš ići. Odriješujem te tereta.- ! –Kakvog tereta?!-upitao je. –Sebe- odvratila sam mu i otišla iz sobe. Izgubila sam ljubav,prijatelja…izgubila sam svog princa. Kako sam mogla biti tako naivna i vjerovati da bi me netko mogao voljeti. Otišla sam na zrak,morala sam doći sebi. Otišla sam u prirodu. Jer sam jedino tamo pronalazila mir. Plakla sam,željala sam isplakati svoj bol. Suzama isprati tugu i njega iz svog srca. Sjela sam pod jedno drvo i plakala. –Este corazon que te robaste cunado te marchaste,te marchaste con mis besos,con mis besos y mis suenos…- čulo se iz daljine da netko pjeva. –Hej,tko je tamo- viknula sam dovoljno jako da me čuje i taj glas je utihnuo….
Taj dan sam odlučila napraviti nešto drastično. Nešto zbog čega ću se osjećati bolje….

3. dio…La vida loca

„Rolling in the deep“

. –OVO JE KRV DO VRAGA! ŠTO SI MI TO DALA!!!- urlala sam još jače nego prije. Ali za neko čudo bila sam bolje i prijala mi je ta krv,o moj Bože što se događa? PA NISAM LI VALJDA??…..
Nisam li valjda VAMPIR!! Ne,ne,to ne može biti istina. Ali kad sam malo bolje razmislila to je objašnjavalo neke stvari u biti puno stvari,ne mogu vjerovati da ja nisam ljudsko biće,ne mogu vjerovati da mojim venama ne teče krv. Sad shvaćam zašto mi smeta Sunce kad duže vremena provodim na njemu,sad shvaćam zašto sam najbrža u trčanju u školi od svih redom,sad shvaćam zašto me nikad ništa ne boli i zašto mogu predosjećati nevolje…ovo je previše za mene. Sljedeći mi je dan bio čudan,mislim kako i nebi kad sam prokleti VAMPIR koji pije prokletu krv!!Tek sad shvaćam naše selidbe,ali zašto su mi o tome šutjeli prokletih 16 godina!!!! Spustila sam se dolje da vidim jel ima koga kod kuće i naravno svi su bili tu,čak i ona glupača od moje sestre.. –Oh,Sandy pa i ti si tu,dođi k nama- rekla je mama nježno.. –Da,hoću,ali dugujete mi razgovor i to dugi razgovor- rekla sam potiho,a oni su se pravili da me ne čuju. –Halo! Šta se te toliko ostarili da ste postali gluhi?- rekla sam iznervirano…-Ok,dosta je mala,prestani ih vrijeđati nisu ti oni ništa krivi- rekla je moja glupa sestra. –odjebi tebe nisam ništa pitala- rekla sam hladno. –ok,dosta vas dvije. Sandy što si htjela? Da ti kažem sa 4 godina dok si još u vrtić išla? Da dok drugi bojaju sunca i crtaju kuće ti piješ krv?? HA?? Jesi to htjela? Ili u osnovnoj kad stječeš prijatelje i kad izlaziš s njima?? Što? Trebala bi im reći,ej sori društvo ja ne mogu s vama na plažu zbog Sunca jer sam vampir i umrijet ću od njega u roku sekunde?? Sad ti je ionako bilo vrijeme da saznaš!!! I Sy (Sydney) je saznala isto kad i ti.- mama je počela vikati. –Pa ne,ali mislim ne znam. Kako sam dosad uspijela preživjeti bez krvi i na Suncu?- upitala sam ju. –Zato što naša vrsta vampira kad se rodi je začarana sve do 14-15-16 godine da može živjeti kao običan čovjeg. Kod nekih se želja za krvlju javlja prije,a kod nekih kasnije,to ti je kao mjesečnica kod cura. –Mama,o čemu ti pričaš? Ne možeš vampire uspoređivati s mjesečnicama?!-govorila sam pomalo očajno. –Ajde daj mala sjedni tu i šuti,ne traži objašnjenja kojih nema-odvratila mi je Sy. –Sy je upravu,što želiiš znati?! Sve u svoje vrijeme,još si suviše mala za neke stvari-povišenim tonom mi je tata odvratio. -Ok jasno mi je sve,ja nikada neću biti vaša kći kao što je Sy,ali nikad. Ona je uvijek u svemu bolja i ona vam je uvijek bila draža priznajte. Zato me cijelo vrijeme i maltretira od kad znam za sebe nije me pustila na miru.- Sydney me čudno gledala. –Što je Sy,što gledaš? Sad još reci da to nije istina,sad još reci da mi nisi namjerno trgala igračke dok sam bila manja,da oni misle da sam to ja napravila,hajde reci im tko je obojao zid crvenom bojom i tko je zbog toga dobio batina ti ili ja?? Ajde im reci koliko sam te puta samo pokrivala kad si izlazila s dečkima i pomagala ti u svemu kad si me trebala?? Jesam li uvijek bila tu,hajde reci im? Zašto si oduvijek tako ljubomorna?? – . Sydney se sva zacrvenila i suze su joj bile u očima. –Što misliš da sam zaboravila na sve to? Misliš da sam ja mala glupača koja ništa neće reći jer te se previše bojim?? Ha Sydney? Što sad šutiš? Sad se pohvali kako si ti najbolje dijete na svijetu. Još im jednom pokaži koliko si bolja od mene. Hajde!!! Mrziim ovu obitelj!!!!!-rekla sam to i odjurila u sobu. Dani su prolazili,jesen je uzimala svoj mah. Jesen je bila baš pogodna za sve to. Još jednog dana sam došla kući iz škole ušla u svoju sobu i ostala šokirana onim što vidim!!!

2.dio…La vida loca

„Sometimes it’s lasts in love but sometimes it’s hurts instead.“

Nikad nisam bila okupirana stvarima koje zanimaju moji vršnjaci,ali bila sam nekako obična. Iako sam slušala drugu glazbu i voljela druge stvari i imala drugčije mišljenje o svijetu i ljudima nekako sam se uklapala u njih jer sam svima uvijek bila nova i zanimljiva. Imala sam samo jednog dečka do polaska u srednju,onaj princ o kome sam govorila bio je sve što netko od nekoga može poželjeti. Znam mislim sigurna sam da me je volio kao i ja njega,ali razlika u godinama bila je prevelika. Ovo na slici je on,predivan je zar ne? Još uvijek ga nisam preboljela i imam osjećaj da iako smo miljama udaljeni da ljubav ne prestaje. I da se ona vatra koju smo imali jedno prema drugome ne gasi. Naravno sve je to prestalo kad sam morala otići,otići od njega,od čovjeka koji me jedini razumio i bio uz mene kad god mi je trebao,a danas ga više nema kraj mene. Moj princ Kevin,uvijek je bio i ostati će.  Trudim se lažnim osmijehom prikrivati suze i ide mi jer me nitko nije ništa pitao pa valjda izgledam da je sve u redu. Sjećam se kao da je bilo jučer našeg rastanka kad mi je rekao: „Sometimes it’s lasts in love but sometimes it’s hurts instead“ uvijek je znao pogoditi trenutak. No moj se život nastavio dalje kao što i sami vidite sad vam ovo pišem .

Na početku 10 mjeseca  u jedno jutro saznala sam nešto što su svi krili od mene,a to je bilo da nisam čovjek…znam pomalo zastrašujuće i glupo zvuči,ali što ja mogu kad je to istina..
Tog sam se jutra probudila na vrijeme,sve se činilo normalno,jutro k’o i svako drugo –rekla sam sama sebi- Ali naravno nije bilo jer onda ovo nebi bilo zanimljivo. xD  Kad sam se češljala osjetila sam nešto čudno,nešto što ne mogu definirati. Taj osjećaj,taj neki nagon za nečim,rekla bih za ljudima,ali ne to je ne moguće –pomislila sam- . Osjećala sam se jadno i izmučeno,pogledala sam se u  ogledalo i bila sam blijeda kao krpa i imala sam ogromne podočnjake i drugu boju očiju. Zastrašila sam se same sebe,bila sam očajna i željna nečega. MAMA!! –zavapila sam- Ona je naravno odmah stigla i kad me je vidjela imala je pogled kao da je znala da će se to dogoditi. –Što je bilo,Sandra?- … –Što,što je bilo?,pa  pogledaj me…- počela sam plakati,a ni sama ne znam zašto.. Ubrzo je i tata došao u sobu i imao isti pogled kao mama. Vidjela sam da su uzrujani,ali i ne previše iznenađeni,kao da su razmišljali kako da mi nešto priopće. Glava mi je pucala. Pogledala sam u tatu koji je imao zamućen pogled. –Mašto mi se to događa,ništa mi više nije jasno- urlala sam po sobi. –Zašto samo šutite,zovite doktora,dajte mi lijek,barem se jednom ponašajte kao da ste mi roditelji k vragu!!!- i dalje sam se derala na njih. –Ne,Sandra za ovo nema ni lijeka,niti ti je potreban doktor- tata je smireno rekao. –Ma koji k?,Što pričaš ti? – bila sam vidljivo zbunjena kad mi je mama pružila čašu sa crvenom tekućinom i dala mi ju da pijem. –Ovo ti jedino može pomoći- rekla je to nekako službenim tonom. Ja sam naravno uzela tu čašu i krenula piti. –OVO JE KRV DO VRAGA! ŠTO SI MI TO DALA!!!- urlala sam još jače nego prije. Ali za neko čudo bila sam bolje i prijala mi je ta krv,o moj Bože što se događa? PA NISAM LI VALJDA??……

1.dio…La vida loca

1.dio

Bok dnevniče! 🙂

„But they don’t know me. Do they even know you?“

Moje je ime Sandra  Madinson,ali svi me zovu Sandy. Dosad sam ismijavala one koji su pisali dnevnik jer nisam znala koliko to čovjeku pomaže. Papir je uvijek tu. Sad kad sam saznala svoju životnu priču nije mi svejedno kao da sam ostala sama u svom svijetu iako imam dosta prijatelja. Imam sitnih i još ne napunjenih 16 godina i voljela sam svoj život sve dok moja glupa sudbina nije umiješala svoje prste u njega. Ovo sam ja na slici gore. Jedina slika koju volim. Da bilo je to na kraju moje osnovne škole. I da tad je moj život postao kaos. Kad se samo sjetim kako sam bila uzbuđena zbog nove škole i okoline,zbog novih prijatelja jer sam se u Mexico doselila ove godine. Iskreno nemam pojma zašto smo se odselili iz New Forksa,ali valjda moji roditelji znaju razloge. Nikada nigdje nismo bili duže od 4 godine,a to  mi je užasno čudno. Heh,na ovoj slici imam krunu na glavi, bio je to maskenbal,bila sam princeza xD i tamo sam upoznala svog princa kojeg danas više nemam pokraj sebe. Prokleti život! Bilo je to lijepo vrijeme,ljudi su me voljeli,a onda sam sama sebi postala obična čudakinja i sve ono što nikada nisam htjela biti. Onaj princ je bio 10 godina stariji od mene i moram ti priznati dosta smo se dobro slagali,ali ja sam se morala opet odseliti. Ne znam zašto samo bježimo čitav život. Sad se nalazim u Mexicu u tamošnjem glavnom gradu i krećem u Elite Way School,od samoga imena te škole mi je muka,a kamoli od ljudi u njoj,ali što ja tu mogu. Od kad sam krenula u Elite Way sve se promijenilo. Imam sestru Sydney koja je od mene starija 9 godina. Ne podnosim ju,ali ju volim,ali neda mi se sad o njoj. Roditelji su mi rekli da moram biti što manje vidljiva ljudima i da se jednostavno samo uklopim među ostale.Majka mi je ­­­­­­ mexičkog podrijetla-> Alma Madinson ili poznatija kao Alma Rey xD . A otac Rayn je poznati biznismen u cijelom svijetu pa može raditi gdje god da ode pa uvijek govori da se selimo zato jer mu se pružaju bolje prilike,ali nisam ja glupa. Ovo vam daje zaključiti da imam para,ali parama se ništa nemože kupiti. U sljedećem ću vam nastavku pokušati ispričati što se moj cijeli život događa. Sad moram ići glupa Sy(moja sestra) me zove,ne želim da sazna za ovo. I da moram vam ispričati kako mi je bilo na prvoj godini Elite Waya. Svašta vas još čeka,dobro se pripremite. 😉

Welcome

Posjetite nasu novu stranicu…

%d bloggers like this: