2.dio…by Dora

 

Villa Portillo…

…U tami svoje radne sobe, sjedio je zadubljen u svoje misli. Nije moga protiv toga. Uvijek se iznova vraćao u prošlost. Taj događaj je uvijek prisutan u njegovim mislima…

Flashback…

Liječnici su trčali na sve strane. Morali su pod hitno reagirati, inače će izgubiti i nju i dijete.

Hektor: Ljubavi, smiri se. Sve će biti dobro
Aurora: Strah me…. Ako se nešto dogodi mojoj bebi, umrijet ću
Hektor(čvrsto je stiskao njenu ruku): Ne brini, naš sin će biti dobro
Doktor: Gospodine, pustite ju. Moramo je odvesti unutra
Hektor: Budi jaka. Nemoj zaboraviti da sam ja uz tebe

Pustio je njenu ruku…. Odveli su je. Nakon nekoliko trenutaka , začuo se plač djeteta. Bio je sretan. Mislio je da je sve u redu…

Kraj flashbacka…

Hektor(tužno). Zašto se to moralo dogoditi?!?!

U tom trenutku u sobu je ušla njegova starija kćerka, njegov ponos.

Anahi: Daddy!!!! Što je bilo? Zašto si tužan???
Hektor: Ma…sjetio sam se tvoje majke
Anahi: Nedostaje ti puno, zar ne?
Hektor: Da…ali nećemo sad o tužnim stvarima. Danas si na sastanku bila savršena. Tako sam
ponosan na tebe. Dao sam ti veliku priliku i nisam pogriješio. Od tada si napredovala
velikom brzinom
Anahi: Aj daddy!!! Ne pretjeruj. Bolje da večeramo dok nije prekasno jer znaš da ja ne jedem
kasno
Hektor:Da , da, znam…hahaha

Na drugom kraju grada, u skromnoj kućici, Maite sjedi za stolom i razmišlja….
U tom trenutku u kuću je ušao Christopher. Maite je odmah primijetila da nešto nije u redu. Imao je tmuran izraz lica. Gledao je u pod

Maite: Chris, što se dogodilo? Jesi li dobro?
Chris: May…

Zagrlio ju je snažno, sa željom da je zaštiti

Chris: May…volim t e puno, ti to znaš. Iiii…ne znam kako da ti ovo kažem
Maite: Daj Chris, reci mi više!!!! Što je bilo???
Chris: Otpustili su me

Christopher je primijetio razočaranje u njenim očima, srce mu se cijepalo. Maite ga je pogledala suznim očima. Znala je da to boli njega koliko i nju, ali to je bilo jedino rješenje

Maite:Chris, nema veze. Imam ja još nešto novca i uskoro bi mi trebala plaća. Snaći ćemo
se…
Chris: May!!! Oboje znamo za što je taj novac
Maite: Chris, sada to nije važno. Ispisat ću se, nema veze
Chris: Ne May, kako nije važno? Ne govori to!!! Ti za to živiš
Maite(na rubu plača). Chris, stvarno nema veze. Osim toga, moramo od nečega živjeti.
Sumnjam da ćeš tako lako naći novi posao
Chris(zagrlio ju je). Ne brini se. Već sutra ću nešto naći…. Bilo što!! Ali ti nećeš odustati od
svoga sna. Ti ne!!!
Maite: Volim te
Chris: I ja tebe. I sve dok sam ja ovdje, ti ćeš raditi ono što želiš i voliš. I ostvariti ćeš svoj san

Vila Savinon…
Ležala je na svom krevetu. Ispred nje se nalazio ogromni blok i milion boja. Bila je sva umazana. Ali nije joj to smetalo. Uživala je u svemu tome. Crtanje ju je opuštalo. Mogla je stvoriti stvari baš onakve kakve je željela da budu…U crtanju ju je prekinulo kucanje na vratima….

Dulce: Tko je??
Alfonso: Ja sam. Mogu li ući?
Dulce: Naravno
Alfonso: I?? Što radi princeza ove kuće??
Dulce: A što ti misliš?
Alfonso: Aj Dul!!! Nikad ti ne dosadi??
Dulce: Naravno da ne. Vjeruj mi…ovo je jedini način da se osjetim slobodnom, prenoseći sve
svoje želje i snove na papir…
Alfonso se nasmijao…
Dulce: Ne rugaj mi se!!!
Alfonso: Ma ne rugam ti se. Znaš da sam ja uvijek uz tebe, u svemu
Dulce: Znam…. Zato te i volim toliko
Alfonso: Volim i ja tebe

Dulce mu se bacila u zagrljaj, i pritom ga zaprljala svojim kistom

Dulce(kroz smijeh). Sad si i ti prljav. Nisi više savršen : P
Alfonso: Ti si skroz luda ahahha

-Njihov ugodan razgovor prekinula je Elena, njihova majka…

Elena: Alfonso, zove te tata. Rekao je da te čeka u radnoj sobi. Nešto u vezi posla…
Alfonso: Eto me…

Poljubio je Dul u obraz i izašao iz sobe.
Elena se približila Dulce

Elena: Opet ti sa tim glupostima
Dulce: Mama, nisu ovo gluposti. A i ne da mi se više s vama raspravljati o ovome
Elena: Ali kad ćeš shvatiti da ti to šaranje ne može donijeti nikakvu budućnost
Dulce: Mama, prestani!!! Već sam se dogovorila s tatom i ja svoj dio dogovora ispunjavam.
Zato me pusti na miru
Elena: Ali kad već voliš crtati, zašto ne bi svoj talent iskoristila praveći nacrte i dizajnove za
tvrtku
Dulce: Vjeruj mi, pokušala sam. Ali nikome se ne sviđaju moje ideje
Elena: Aj Dul, što ćemo s tobom. Pogledaj samo Alfonsa. Kako je on odgovoran i predan
obiteljskom poslu.
Dulce(na rubu živaca). Mama!!! O toj temi smo raspravljali milijardu puta, i milijardu i prvi
put ti govorim: NE USPOREĐUJ ME S ALFONSOM!!!!!!
Elena: OK, OK…idem spavati. Nemoj ni ti dugo!!! Laku noć(poljubila ju je u obraz)
Dulce: Laku noć!!!

-za to vrijeme
Internat u Barceloni…
Mar: Ne mogu vjerovati da se za dva dana vraćam kućis
Simon: Jesi li sretna??
Mar: Naravno da sam sretna. Nisam bila u Mexicu već 100 godina, a pogotovo sad kad si mi
ti rekao da ideš sa mnom
Simon: Znaš da ja ne bih izdržao tako daleko od tebe. Osim toga, imam prijatelja u Mexicu,
dugo ga nisam vidio. Jesi ti javila svojima da dolaziš??
Mar: ne…. To će biti iznenađenje
Simon: Bit će presretni kad te vide
Mar(potišteno). Nadam se…
Simon: Zašto to kažeš?
Mar: Ma…znaš…već sam ti pričala o svome ocu(oči su joj se napunile suzama)

Simon: Ej malena, nemoj biti tužna. Siguran sam da si ti to umislila. Tko tebe ne bi volio??
Mar(lagano se osmjehne). Valjda si u pravu
Simon ju je približio sebi i nježno i toplo ju poljubio…

 

Oglasi

Posted on 29. listopada 2011., in Quiero dibujar tu alma. Bookmark the permalink. Komentiraj.

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s

%d bloggers like this: