Stil Chucka Bassa

Chuck Bass  1×1

 

Chuck Bass 1×2

 

Chuck Bass 1×3

1X3

 

 

 

 

 

 

Chuck Bass 1×4

1X4T

 

 

Chuck Bass 1×6

Chuck Bass 1×7

07012

 

Screenshot_4

 

 

 

 

 

 

07018 Screenshot_2

 

 

 

 

 

 

Oglasi

PDT 4. dio… by: vondyhelix

 

Kako je noć odmicala, a zora se bližila, na jahti je zabava bila sve bolja. Lewis i Mary nisu se odvajali jedno od drugoga, cijelu su večer proveli zajedno. Lewis je shvatio da Mary zapravo nije tako loša kako se ponekad čini, shvatio je da se u njoj zapravo nalazi jedna, koliko-toliko dobra osoba koja je zatočena i ne može izaći, ne može naći pravi put.

Mary se prilično opila, dok Lewis nije pio ništa alkoholno, netko ih je trebao žive vratiti u hotel.

„Ja sam najsretnija žena na svijetu!“ viknula je Mary i bacila se Lewisu oko vrata „Imam zaručnika, bogatog, zgodnog, čeka me doma… I imam ljubavnika!“ krene se smijati, a onda vrhovima prstiju dotakne Lewisovu ušnu resicu „Ljubavnik ćeš mi biti ti!“ šapnula mu je u uho, a onda se opet krenula smijati. Lewis ju je gledao i slušao gluposti koje je govorila. Činilo mu se da flertuje sa njim, ali nije mogao biti sasvim siguran dok je bila u ovom stanju.

„Ti se meni jako sviđaš.“ rekla mu je odjednom. Pogledao ju je, imala je smušen izraz lica, kao da je more milijoni briga. Gledao je u njene okrugle crvene obraze, u njene oči koje su sjale nekim posebnim sjajem kad je bila u njegovoj blizini. Zatim je spustio pogled na njene punašne usne. Poželio ih je dotaknuti, okusiti… Mary je pratila njegov pogled cijelo vrijeme, a onda ga je u jednom trenutku uhvatila za majicu i povukla k sebi. Njihove su se usne spojile. Lewis je u prvom trenutku bio zbunjen, nije se uspio snaći, ali već u drugom trenutku uzvraćao joj je vrele poljupce. Njene su usne bile tako vrele, a tako crvene, kao mlado crvene vino koje opija, baš onako kako su opijali i njeni poljupci.

„Ja sam njen vozač.“ Prošlo mu je glavom, ali sada je bilo kasno za kajanje. I ona sama je rekla da je ona za njega večeras samo Mary, da su večeras na „ti“. Sunce je već počelo izlaziti i malena zraka sunca dodirnula je njihove obraze i osvjetlila im oči. Bio je to nagli nalet jakog svijetla pa su se odvojili jedno od drugoga. Gledali su se pogledima koji su govorili da žele još, da žele nastaviti…

„Voli me…“ rekla je Mary ponovno spojivši svoje usne sa njegovim. Uzvraćao joj je poljubac, ali nije želio da se desi išta više, ona je pijana, kroz glavu mu je prošlo kako bi ga mogla  optužiti za silovanje ili da ju je iskoristio kada dođe k sebi.

„Ne Mary.. Pijana si…“ rekao joj je jedva je odvojivši od sebe. Udaljio se nekoliko koraka, a ona je sjela sa poraženim izrazom lica.

„Ne privlačim te?“ upitala je naboravši čelo. Bila je tako prokleto lijepa, a tako zabranjena…

„Mary…“ rekao je tiho i kleknuo pred nju „Naravno da me…privlačiš…ali ja sam ti vozač, nisam netko iz više klase kao ti, a osim toga, pijana si.“ Rekao je rukom milujući njene zažarene obraze. Kimnula je glavom i spustila pogled.

„Umorna sam.“ Rekla je zagrlivši ga odjednom. Sjeo je kraj nje, a ona je ubrzo zaspala u njegovom naručju. Jahta se približavala obali. Kad se usidrila, Lewis je u rukama Mary odnio u sobu. Pošto je u njenoj bio nered, odnio ju je u svoju. Skinuo joj je cipele i haljinu, te joj obukao jednu od svojih majici. Dok ju je skidao, iskoristio je priliku da se nagleda njenih prekrasnih, privlačnih, velikih grudi. Maštao je kako ih dodiruje, kako ih ljubi.. Ali znao je da to neće biti moguće, on je za nju samo običan vozač. Pokrio ju je, spavala je kao anđeo… On je legao na ležaljku koja se nalazila na terasi. Gledao je neko vrijeme kako sunce izlazi, izgledalo je kao da izlazi iz tamnih dubina, tamo daleko na obzoru, a opet je bilo tako blizu. Bilo je čarobno, posebno… Dok je tako gledao, oči su mu se lagano sklapale i samo je utonuo u san.

 

U Miamiu

Brian nije ni oka sklopio. U njegovom stanu kao da nije bilo zraka, koliko god otvarao prozor, imao je osjećaj kao da ne može disati. Kad se sunce počelo uzdisati, napravio si je jaku kavu kako bi mogao izdržati dan u očevom uredu.

Dok se oblačio u sobi, bacio je pogled prema krevetu i kraj kreveta ugledao Marynu sliku. Shvatio je da mu zapravo nedostaje, da je želi zagrliti, poljubiti.. Tad se sjetio da navečer dolazi, vraća se  sa odmora. Na licu mu se nacrtao osmijeh. Obukao je sako i veseo izašao iz stana.

 

Ni Emma nije mogla oka sklopiti. Noć je bila zagušljiva, a ona nije bila umorna. Uzela je papire i planer, te se odlučila pozabaviti još nekim detaljima za vjenčanje. Još je trebalo završiti neke detalje, kao na primjer posljednju provjeru popisa gostiju, provjere u slastičarnici da li su torta i kolači pri kraju, u cvjećarnici da li ukrasi pri kraju, u zlatarni da li su prsteni ugravirani… Bilo je zapravo puno sitnica koje je trebalo obaviti, a to je značilo i ludilo na poslu. Kad je sunce počelo izlaziti, skuhala si je šalicu kave kako bi mogla izdržati cijeli dan. Obukla se i krenula polako obavljati sve. Prvo je svratila u slastičarnicu…

 

Na Karibima..

 

Mary otvara oči i shvaća da je u tuđem krevetu. Protegne se i protrlja oči, a onda ustane s kreveta i prošeta do kupaonice. Nije se zapitala u čijoj se sobi nalazi, bila je sigurna da je prevarila Briana. Kad se pogledala u ogledalo, samo je slegnula ramenima. Kosa joj je bila raščupana, zapetljana… Maskara i tuš razmazali su joj se oko očiju, imala je podočnjake.. Umila se hladnom vodom, a onda dobro obrisala šminku ručnikom. Zatim je izašla na terasu gdje je ugledala Lewisa kako spava poput anđela, sa blagim, jedva primjetnim osmijehom. Spustila se na koljena do njega i prstima lagano dotakla njegove usne. Nasmiješila se, prislonila svoje usne na njegov obraz, a onda je pokupila svoje stvari i uputila se u svoju sobu. Lewis je čuo kada je zatvorila vrata sobe i tad je otvorio oči i automatski ustao zavirivši u sobu. Nije bilo njenih stvari niti njegove majice, samo su u krevetu bili tragovi da je bila tu. Primio je jastuk na kojem je spavala i stisnuo ga na svoje lice. Duboko je udahnuo njen miris. Zatim je otišao u kupaonicu. Na bijelom ručniku ostale su crne mrlje od njene šminke. Sve je još mirisalo na nju. Legao je u krevet i zagrlio je jastuk na kojem je ona do maloprije spavala.

U susjednoj sobi, Mary je svoje stvari bacila na krevet. Soba je bila sva u neredu. Nije joj se dalo pospremati, ionako se večeras trebala vratiti kući. Sjela je na krevet i prisjećala se sinoćnje zabave. Lagani osmijeh joj se pojavio na licu, dotakla je prstima usne kad se sjetila Lewisovog poljupca. Tad je osjetila čudan osjećaj u trbuhu. Pogledala je u stranu grickajući donju usnu i na krevetu je primjetila Brianovu sliku kako leži. Tad joj je kroz tijelo prošao neki osjećaj nervoze. Što ako Brian sazna za njenu prevaru? Može li se poljubac uopće nazvati prevarom? Hoće li joj oprostiti? Milijon pitanja joj je u jednom trenu prošlo glavom….

7.dio…La vida loca


„I will always love you.“

Sad ću malo prijeći na nešto drugo,a kasnije ću vam ispričati što se dogodilo u kućici. Sad vam želim ispričati svoj društveni život koji nije baš tako bogat,ali meni sasvim dovoljan. Marchela i Christian. Što vam mogu reći o njima. Da nije bilo njih ja nebi nikamo dospjela. Jer čim sam ušla u učionicu odmah prvi dan Marchela mi je podarila predivan i topli osmijeh dobrodošlice i tad sam osjetila da pripadam uz nju. Prolazili su mjeseci,a ja i Marchela smo postajale sve bliže i bliže ona mi je sad kao sestra baš ona prava sestra koja me nikada neće izdati. Koja će uvijek biti tu za mene. Netko ima 20 prijatelja,a ja imam nju. A onda se i Christian našao u mom životu. On je predivna osoba. Kažu kako te svi mogu nasmijati ili te rasplakati,ali oni rijetki ti mogu izmamiti osmijeh na lice kad su ti suze već u očima,a on je jedan od njih i on i Marchela. Oni čine da moj život postane baš onakav kakav želim da bude. Naša druženja i izlasci,smijeh bez razloga,veselje,ali i svaka suza i bol. Kroz sve smo išli i idemo zajedno. Jedan uz drugog.  SAD MI TRENUTNO PONESTAJU RIJEČI KOJIMA BI IH OPISALA,ALI ONI SU KAO ZVIJEZDE NA NEBU,SVATKO OD NJIH SJAJI POSEBNIM SJAJEM KOJI SE NIKADA NE GASI. A sad ponešto o mojoj pravoj sestri Sydney. Ne znam zašto,ali nakon svega što mi je radila u životu,nakon svakog udarca što mi ga je zadala,nikada ju nisam prestala voljeti,uvijek sam bila tu za nju i uvijek ću biti. Kakva god da je ipak mi je sestra i moram ju voljeti,iako ju ja volim više nego što ona to zaslužuje. Užasno sam povezana s njom. Sve što boli nju,boli i mene iako se ponekad mrzim zbog tog. Ponekad ne želim osjećati ništa prema njoj,ali nemogu protiv sebe. Iskreno želim biti poput nje jer želim se osjećati kao ona. Želim razmišljati kao ona,želim se ponašati kao ona u stilu da me ništa ne dira. Želim biti lijepa poput nje,ali svi smo posebni na svoj način zar ne?! Ovo je slika od njih troje. Dvije najvažnije osobe u mom životu i jedna od one koju ne podnosim,a volim. . Komplicirano znam,ali shvatit ćete s vremenom . Marchela i Sydney bi me ubile kad bi saznale da sam stavila ove njihove  slike ovdje,a Chris bi bio ponosan naravno. Moj Pollito obožavam ga. Na idućim stranicama malo više o Christopheru. A sad ću vam dati savjet čuvajte ono što imate u prijateljima jer je možda baš taj dio njih potreban da budete sretni,ZNAM JER SAM GA JA PRONAŠLA U NJIMA I SRETNA SAM.

6.dio…La vida loca

 

 

„Love welcome to my life.“

 

„Oprosti što sam te ostavio samu danas,ali malo me začudilo to što si baš ti djevojka koja me čula. Mislio da nema šanse da se ikad sretnemo iako sam se nadao tome.Bolje ti je da se kloniš mene jer će ti život biti jednostavniji. I ja mislim da si ti zgodna i lijepa i da imaš predivan osmijeh. I hvala ti za pjevanje,ali i ti ne zvučiš loše. “ Ostala sam u šoku. Znači vampir je. Znala sam!! Sve mi je jasno sad. Znala sam da mi je pročitao misli i ostala sam malo posramljena zbog toga,ali kasnije sam se zapitala kako on zna za moje pjevanje?!
Christopher:–Lijepo,slušao sam te jutros u kantini kad si sjedila sama-

Okrenula sam se i ugledala njega. Nisam mogla vjerovati u ono što vidim. Nosio je predivnu crnu frutku i obične traperice,a lice mu je postalo nekako ljepše od jutros  nekako s više boja i žara.

Christopher: –I ti izgledaš lijepo- opet je rekao.

Sandra:–Ok,shvatila sam već da mi možeš čitati misli,alii što radiiš ovdje?- bojažljivo i osramoćeno sam ga upitala.

Christopher: –Ništa posebno ,nemam pametnijeg posla osim tebe- s osmijehom je govorio.

Sandra: –Mene?!- iznenađeno sam ga upitala.

Christopher:–Pa da,mislim jedino tebe poznajem ovdje,a ii ne znam osjećam neku povezanost s tobom- govorio je ozbiljno.

Sandra:– Oh,vjeruj mi ja i ti smo jako povezani i mnogo nas toga veže,samo sad moram učiti,sjećaš se,test iz biologije?!-s osmijehom sam mu pričala.
Christopher:-Ja nikada ne učiim,mislim i zašto bih,kad mogu čitati tuđe misli,pa dobijem sve odgovore,baš je lako biti ja-.

Sandra: –Da sigurna sam u to kako je lako biti ti,samo znaš mi ostale vrste moramo štrebati cijelu noć ako mislimo dobiti dobru ocjenu-

Christoper: -Daj ajde,nebudi partybreaker :/ Ideš samnom?! –

Sandra: -Christopher….-

Ucker: – Ne zovi me Christopher,Ucker je ljepše 😀
Sandra: -Dobro UCKER,ja moram učiti stvarno,ne smijem dobiti lošu ocjenu,pa past ću biologiju-

Ucker:-Pomoći ću ti ja,nije problem-

Sandra: Ne znam koliko je to sigurno s tobom,ali dobro. Ako dobiim lošu ocjenu tvoja krivica.

Ucker: Dogovoreno 🙂 Ajde sad.!

Sandra: Ucker skoro je 23h kud ćemo sad?!

Ucker: Idemo nekuda,ajdeee…neću te čekat cijelu noć.

Sandra:  E pa onda si vodi nekoga drugog. 😛

Ucker: Vidi ju! Pa nebudi ljubomorna.

Sandra: Jaa?!! Ljubomorna?!!! Zbog tebe?!! Ni u snovima guey.

Ucker: Znaš da nije tako.

I tako u nedogled. Opet sam zaboravila da mi može čitati misli i da mu nije puno trebalo da me nagovori. Bila je prekrasna jesenska večer. Nisam imala pojma kuda idemo,ali nije me ni bilo briga. Bilo je bitno samo da sam s njim. Nisam ni znala što mi se događa,ali bilo je lijepo i željela sam da traje. Kad smo došli do šume pitao me dali se bojim,pa mislim HALO vampiri smo. xD Iako mi opet nije bilo svejedno jer sam bila nova u ovome,što smo dublje bili u šumi to mi je srce brže kucalo i bilo me je strah,pa sam mu čvršće stisnula za ruku,na što smo i ja i on reagirali osmijehom. U  daljini sam vdijela nekakvu staru drvenu kuću i shvatila da zapravo idemo tamo…

5.dio…La vida loca

„Este corazon que te robaste cunado te marchaste,tu te marchaste con mis besos,con mis besos y mis suenos“

 

Više nisam bila tužna već znatiželjna,pjesma je bila predivna. Kao napisana za mene. Željela sam čuti opet taj glas,taj glas koji me činio mirnom. Čula sam da je glas muški,ali koliko god sam ga dozivala,nitko se nije javio. Nisam ga pronašla. Ali taj stih mi je ostao zacrtan u pamćenju i odlučila sam od njega napraviti pjesmu,samo za sebe. Pjesmu koja će mi pomagati kad padnem i kad se osjetim usamljeno jer ću znati da negdje tu živi netko tko me razumije. Sve dok ga ne nađem neću stati. Došla sam u školu i sve je bilo super,smijali smo se i zabavljali. Sjećate se one promijene koju sam vam spominjala,eh ta je da sam si obojala kosu u crveno. Ne znam zašto,ali došlo mi je da to napravim. Zaboravila sam na sve što mi se dogodilo prije dva mjeseca zaista sam voljela svoje cure i društvo,iako nije prošao ni dan da ga se nisam sjetila,ali ipak nešto mi je davalo snagu. Bio je sat matematike i to drugi po redu kad nam je ravnatelj ušao u razred s pričom da imamo nekog novog učenika. Nisam obraćala pažnju sve dok nije progovorio. Taj glaas,tako poznat,tako blizak. Da,to je on. Našla sam ga. Moja patnja za Kevinom postala je manja,gotovo ne vidljiva…mislim da sam preboljela Kevina i shvatila da on nikad nije bio tip osobe s kojom bi ja mogla provoditi svoje vijeme,ali i dalje me boljelo to što mi je napravio. Ali opet svakim danom sve manje i manje. Za Kevina sam napisala pjesmu koja je odnjela svu moju tugu i bol,ali također i sve ono što sam za njega učinila i sve ono što sam mu pružila. Ta će pjesma u meni živjeti vječno i govoriti mi da nikad ne zaboravim da ljubav ne postoji.

„Mi vida
Crees que tienes mi vida en tus manos
Por tener un BM del año
crees que tienes poderes
por tu cuenta de cheques
Y la marca en tus jeans
No dice nada de ti, ni de mí

Menos lo que siento por ti
Sin ti, yo si puedo vivir

Quiero Poder
Conocer a alguien con poder
Y arrebatarme el alma con una mirada
Puedo querer
A Alguien con poder
De hacerme feliz, que no le importe nada
Sólo mi amor, arriesga tu corazón
Despertarás mi pasión

Lo siento, pero no tengo precio
Y ya te sientes mi dueño, guey
Soy mucho más que eso

Crees que soy un trofeo
Y si así fuera tonto,
Estás muy lejos del premio

Y si, alguna vez creí en ti
Aprendí que sin ti, yo si puedo vivir

Quiero Poder
Conocer a alguien con poder
Y arrebatarme el alma con una mirada
Puedo querer
A alguien con poder
De hacerme feliz, que no le importe nada
Sólo mi amor, arriesga tú corazón
Despertarás mi pasión

Tú quisieras te puedo amar
Cierra los ojos, no pienses más
Yo sólo te entrego mi corazón, mi amor
Deja el dolor

Quiero Poder
Conocer a alguien con poder
Y arrebatarme el alma con una mirada
Puedo querer
A Alguien con poder
De hacerme feliz, que no le importe nada

Conocer a alguien con poder
Y arrebatarme el alma con una mirada
Puedo tener
A Alguien con poder
De hacerme feliz, que no le importe nada
Sólo mi amor, arriesga tú corazón
Despertarás mi pasión

Despertarás mi pasión

Despertarás mi pasión

Dolaskom Christophera moji su dani postali zanimljiviji. Iako nismo razgovarali dovoljno mi je bilo samo da ga vidim i sjetim se njegove pjesme i glasa i dan mi je postao bolji. Jednog sam ga dana uspijela uhvatiti na samo,sjedio je vani na dvorištu i pijuckao sok,dosad nisam primjetila koliko je zgodan i kako prekrasne zlatno smeđe oči ima. Odlučila sam mu prići. –Ejj,imaš malo vremena?!- s osmijehom sam ga upitala. –Da,naravno sjedni- s osmijehom mi je odvratio. Ljudi moji da ste vidjeli taj osmijeh pali bi sa stolice. –ovajjj,mislim možda će ti ovo zvučati čudno,ali jednog dana u šumi čula sam te kako pjevaš neki stih : este corazon que te robaste…predivan je i stvarno lijepo pjevaš…- govorila sam.Vidjela sam da mu se naglo promijenio izraz lica i da su mu oči promijenile boju. Dakako to za oči nitko nebi skužio,ali ja pošto sam vampir jesam,ali dali je moguće da je i on..-Oprosti,moram ići!- digao se i otišao. Super izvisila sam,ali moram mu pomoći da se pronađe i da nauči živjeti s tim.Ja sam htjela njemu pomoći,a na kraju je on pomagao meni. Živimo u suvremenom dobu pa sad svaka budala ima svoj profil na facebook-u pa tako i ja. Odlučila sam ga tamo pronaći možda budem imala više sreće. Ušla sam na face,a kad me tamo dočekalo 5 poruka jedna od Marchele,druga od Chrisa,treća od neke grupe,četvrta od Sy i peta od NJEGA!!! Nisam mogla vjerovati,a poruka je glasila ovako:

4.dio…La vida loca

 


-Još jednog dana sam došla kući iz škole ušla u svoju sobu i ostala šokirana onim što vidim!!!-

 

„There is side of you that I never knew,never knew. All things you said they were never true,never true.“

-Ti?!- rekla sam ushićeno…-Što radiš tu,kako si me našao?-  jednostavno nisam mogla vjerovati da on stoji ispred mene,još savršeniji nego prije,još ljepši  i slađi nego prije. Da bio je to Kevin,moj princ. Napokon! Nakon dugih 6 mjeseci,on je tu. Krenula sam prema njemu i bacila mu se u zagrljaj. Napokon njegovi dodiri,krenula sam ga poljubiti,ali on se izmakao i rekao mi da to ne radim. Opet mi ništa nije bilo jasno. –Vidi ja nisam onaj tko ti misliš da jesam- rekao je pomalo ne sigurno. –Aha,super samo mi je još to trebalo- rekla sam hladno. –Ja sam uvijek bio uz tebe od tvog rođenja pa sve do sad,dok nisi saznala da si vampir i…-Molim?!! Otkuda ti to znaš?-prekinula sam ga…-pa znam zato jer sam i ja jedan od njih i svatko od nas ima zadatak da štitimo drugoga koji još nije prešao u nas-govorio je to polako,kao da želi da shvatim,ali nisam xD. –Ma šta? Čekaj sad ništa više ne razumijem,ti si mi kao čuvar? Ili?- iznenađeno sam ga upitala. –Da jesam,mislim bio sam sve dok nisi prešla u vampire. Morao sam jer si ti član kraljevske obitelji,a takvih je kod nas malo i imaš puno ne prijatelja i jednostavno sam morao biti uz tebe,sve dok ne odrasteš-. Što on to priča? Da je samnom bio samo zbog posla? Samo zato što je morao? Nisam ni osjetila da mi vrele suze klize niz obraz.  Da je ono sve što smo imali laž. Znači njegova ljubav bila je laž. Sve je laž,čista laž,ja sam laž. Sve je laž osim smrti shvatila sam tog dana. –Čekaj ti si se sve ovo vrijeme pretvarao?!- upitala sam ga potiho jer nisam imala snage za priču. Spustio je pogled i glavu prema podu –Ali ti si stvarno super cura,zrela za svoje godine,iznad…- počeo je govoriti. –A ja sam tebe voljela više od ovog prokletog života. Dosta mi je više laži,gubite se svi!!!! Ne želim čuti za nikoga od vas. Zašto si uopće došao? Da mi kažeš kako svoj život provodim u zabludi,kako sam glupa i navina?? Eto to si i dobio- govorila sam ne kontrolirano. –Znaš i sama da nije tako. Želio sam da prestaneš vjerovati u nas jer mi nikad nismo postojali. I ne okrivljuj sve oko sebe već prihvati svoj život,znam da ti nije lako,ali ja više ne mogu biti uz tebe i gledati tvoje suze koje bespotrebno padaju,ja imam svoj život  i imao sam ga,ti si mi bila posao…-govorio je hladno. –Dosta!!!! Hvala ti na tome što si me čuvao zadnjih 16 godina i hvala ti na svemu lijepom što sam s tobom doživjela,hvala ti za svaki poljubac i zagrljaj koji si mi dao,hvala ti što si mi pokazao što je ljubav,ali hvala ti iz srca što si mi pokazao kako ljudi ili što već mogu biti lažljivi,dvolični i kamena srca. Hvala ti što mi nikad nisi rekao istinu. Hvala ti na udarcima i boli,a sad se gubi,sad možeš ići. Odriješujem te tereta.- ! –Kakvog tereta?!-upitao je. –Sebe- odvratila sam mu i otišla iz sobe. Izgubila sam ljubav,prijatelja…izgubila sam svog princa. Kako sam mogla biti tako naivna i vjerovati da bi me netko mogao voljeti. Otišla sam na zrak,morala sam doći sebi. Otišla sam u prirodu. Jer sam jedino tamo pronalazila mir. Plakla sam,željala sam isplakati svoj bol. Suzama isprati tugu i njega iz svog srca. Sjela sam pod jedno drvo i plakala. –Este corazon que te robaste cunado te marchaste,te marchaste con mis besos,con mis besos y mis suenos…- čulo se iz daljine da netko pjeva. –Hej,tko je tamo- viknula sam dovoljno jako da me čuje i taj glas je utihnuo….
Taj dan sam odlučila napraviti nešto drastično. Nešto zbog čega ću se osjećati bolje….

PDT 3. dio… by: vondyhelix

Nakon što je ispratila prijatelja kojeg je srela, Emma se vratila u klub. Pogledom je prešla po svima, a onda se zaputila prema šanku gdje je na starom mjestu pronašla onog misterioznog dečka. Zapravo, to je ona mislila dok se on nije okrenuo, tada je shvatila da je to samo neki koji mu je sličio, ali nije mu bio ni do koljena. Maknula se od šanka i još je jednom pogledom prošla po klubu u nadi da će ga vidjeti. Ali nije. Tad je odlučila da će otići kući, sutra ju je čekao naporan dan. Sjela je u auto i odvezla ­se do doma. Otuširala se i legla je u krevet. U misli joj je došao tajanstveni muškarac. Nije mogla zaboraviti na njegove vrele usne na njenom vratu, na njegove muževne, a opet tako nježne ruke oko njenog struka… U nosu joj je još ostalo njegovog parfema, miris njegove kože…
Zaspala je i ubrzo joj je ušao u san, njegovi prsti milovali su njenu kožu, njegove usne ljubile su njen vrat, osjećala je težinu njegovog tijela na svojemu… I onda se naglo budi.

„O Emma… Što si to sanjala?“ upitala je sama sebe. Legla je natrag i očajnički pokušala zaspati, ali nije mogla. Na samu pomisao na njega, u trbuhu su joj plesali leptiri, a na licu joj se pojavio blentavi osmijeh.

 

Na Karibima…

„Zvali ste me?“ Lewis ulazi u Marynu sobu.

„Da, sjedni tamo na krevet!“ govori Mary iz kupaonice. Lewis napravi korak da iz hodnika dođe do sobe, a onda zatiće sobu u neredu, donje rublje po podu, haljine i suknje, majice po krevetu, nakit po ormariću kraj kreveta, cipele po podu… Slegne ramenima pa sjedne na krevet, a ubrzo nakon toga Mary izlazi iz kupaonice u crvenim, čipkastim gaćicama, crvenom grudnjaku i cipelama na petu. Gleda se u ogledalo i nanosi rumenilo. Lewis je ­zaneseno promatrao njeno savršeno građeno tijelo, prekrasne, velike grudi, vitke, visoke noge kojima su cipele davale još više čari. Hodala je oko njega s jedne na drugu stranu, njen parfem ulazio je u njegov nos i sve ga je više očaravao. Obrazi su mu se zažarili, osjetio je vrućinu u licu, u dlanovima, cijelome tijelu… Mary je odjeću prebacivala sa strane na stranu, a na kraju se odlučila  za crvenu haljinu. Navukla ju je na sebe, a onda skinula grudnjak i bacila ga na krevet.

„Priđi bliže.“ Obratila se Lewisu. Ustao je i približio joj se.

„Izvolite.“ Rekao je gutajući slinu. Unervozio se u njenoj blizini.

„Zakopčaj mi haljinu.“ Rekla je i rukama lagano pomaknula kosu sa leđa. Sad su joj leđa bila savršeno otkrivena. Proletio je pogledom po njima, a onda lagano uhvatio krajeve haljine da zakopča, pritom koristeći svaku priliku da joj dotakne kožu. Koža joj je bila tako meka, nježna, vrela… U jednom trenutku je nije želio nikad prestati dirati, a već u drugom je odmahivao glavom da izbaci te misli iz glave, ipak mu je ona bila šefica.

„Gotovo.“ Odvojio se od nje, a ona je kosu vratila natrag, a zatim prošla kraj njega prema ormariću sa nakitom okrznuvši ga lagano ramenom. Nasmiješio se na to. I ona. Sa ormarića je uzela naušnice, narukvice i prsten. Popravila je haljinu, a onda je ruke položila lagano na Lewisove leđne mišiće.

„Večeras me oslovljavaš sa „ti“, večeras sam za tebe Mary. Ok?“ rekla je šaptajući mu na uho. Lagano je zagrizao donju usnu i nasmiješio se. Okrenuo se prema njoj i približio se njenom licu.

„U redu.“ Rekao je, a onda se odvojio od nje. Nasmiješili su se jedno drugome. Primila ga je pod ruku i napustili su hotel. Zabava je bila na privatnoj jahti. Jahta je bila ogromna, imala je 3 kata. U točno 23 sata jahta se otisnula od obale i party je počeo.

 

U Miamiu..

Kad je ona tajanstvena ljepotica otišla, Brian je odlučio potražiti Carla. Nije ga nigdje mogao pronaći. Izašao je nekoliko minuta nakon nje, a da to nije ni shvatio. Dok je on čekao taxi, ona je već bila kod kuće. Vratio se taxijem. Jaknu je bacio na fotelju i izvalio se na kauč. Ležao je u mraku i razmišljao o tajanstvenoj plavuši. Bila mu je tako slatka onako zbunjena. Zatvorio je oči i prisjetio se kako su plesali, kako je svoju glavu prislonila na njegovo rame, sjetio se njenih ruku oko svoga vrata, sjetio se kako je mislio da će ga poljubiti i na to se nasmiješio primajući se za oči, sve mu je to bilo smiješno, bio je iznenađen kada se naslonila na njega, a on je krenuo da je poljubi. Još je u nosu osjetio miris njene kose, njene kože, njenog parfema…

„Ne znam ti ni ime…“ rekao je tiho „Tako si lijepa…“ nastavio je i bacio pogled prema prozoru. Ugledao je zvijezdu kako titra, a onda je izgubila sjaj i pala.

„Želim je opet vidjeti…“ rekao je. Sve bi dao da još samo jednom vidi te plave oči, oči kao ocean, duboke, sjajne…

I ona je gledala tu zvijezdu. I ona je zaželjela istu želju, željela je gledati ponovno te njegove oči, boje crne kave u kojoj uživaš ujutro, koju ispijaš polako, koju dodiruješ svojim usnama, ostavlja svoj trag po tvom jeziku, a onda se lagano slijeva kroz tvoje grlo… Vrela i mirisna… Da, to je bio najbolji opis za njegove oči…

2.dio AR…by uckvondy

4.dio
-Došla je do kraja hodnika..otvorila vrata i ušla..
Čuli su se dječji glasovi..Veliki stolivi pružali su se od jednog do drugog kraja…
Sve je bilo puno djece…sve manji do manjeg….
-Kad ih je tako vidjela povratila je osmjeh na lice…
Svi: Duuuuuuuul!!!
Dulce: eiii bebes..falili ste mi
-Jedan dječak se zaletio i zagrlio Dulce oko noga..
Dulce: Bruno
Bruno:malo kasnis…
Dulce: (podižući ga) aii bebe (sjeda ga sebi u krilo) imala sam posla…
Hožeš mi oprostiti što kasnim?(mazi njegove crvene obraze)
Bruno: (stiščući oči) aaaa doblo..ali samo jel si to ti..
Dulce: ehhehehe volim te medeni
Bruno: i ja tebe..
-Tad im priđe jedna djevojčica…
Luna: oye Dul!! I nas nećeš poljubiti?
Dulce: naravno da hoću! (spušta Brunu,grli malu Lunu,a potom i ostalu djecu)
-Dulce je primjetila da netko fali…
Dulce: Jel mi se čini il nam netko fali?
Luna: da…Luka je ljut jer ti grliš nas…
-Dulce se okrene i ugleda malog četverogodišnjeg dječaka kako sjedi na
podu,malo dalje od ostalih…

Ustane se i ode do njega…..
Dulce (Luki) I ti me nežeš pozdraviti?
Luka:..
Dulce: jel to moj mali dečko ljut? (počne ga škakljat)
Luka: Dul ..dul…nemoj hehehhheh
Dulce: šta je?
Luka: Dulce mollliiiim teee…heheheh nemoj hehehh uradit ću šta god hoćeš hehe
Dulce: šta god?
Luka: heheh da heheh sami heheh me pusti..
Ok… (pušta ga) želim jednu velikuuuuumegavišiju pusu od svoga dečka..
-Luka se zaleti i poljubi je u obraz…
Dulce: kojiii poljubac!!!! Nikad se više neću umit…
Luka: hahahhah
-Začuli su vrata i smijeh je utihnuo…svi su se okrenuli prema vratima…
Nije se ni muha čula….
Marcia: (strogo) Dulce Marija!!!!!!……..
Odmah dođi u moj ured!!!Moramoi razgovarati HITNO!!!!
-u blagovaonicu ulazi i Pandora…
Pandora: Je li sve uredu ravnateljice?
Marcia: (drsko) To nije tvoja briga!
Dulce: ne razgovarajte tako sa njom!

Pandora: Pusti Dulce!!
Marcia: (Dulce) Previše si dopuštaš mala!!..prvo kašnjenje ,a sad još i dižeš glas na mene..
…Pođi odmah!! …ja ne čekam ni minute…
Dulce: (tiho) aiiii (ljuta) vještica!!
Luka: Nadam se da ti ta vješptica neće ništa napraviti
Marcia: (vraća se sa vrata) Šta si rekao mali?? Vještica????? (diže ton)
Koga si nazvao vješticom?
Pandora: ne derite se na djete!
Dulce: (laže) Luka je mislio na vješticu iz priče koju sam mu jučer pričala…
Je li tako Luka?? (namiguje mu)
Luka: (zbunjen) Koje priče?
Pandora: (prekida Luku) Pa Dulce mu je pričala neku priču ii
Marcia: (prekida je) nemogu vjerovati!! Kako možeš pričati mu takve gluposti.
Još će i noćne more mali imati radi tebe…
Dulce: aliii ja
Marcia: (prekida je) Nezanima me (dere se) Imaš minut da se pojaviš u mom uredu (ode)
Pandora: aiiii..ovo neće izaći na dobro…
Dulce: Misliš da će me izbaciti?
Luka: (viče) štaaa?? (uzrujan) Dulce ne ne ne ne
Nemožeš ići..nemože te pogana vještica izbaciti…
Dulce: (tješi ga) Smiri se dušo..neće me izbaciti
Pandora: Nravno da neće. Samo ans želi uplašiti…
Luka: (plače) Jel me lažete??
-Dulce podiže Luku i sjeda ga sebi u krilo…
Dulce: Neee srećo!!! Šta ti je..ne bi ja tebe nikad ostavila…
Luka: Dulce..obećaj mi da nećeš ići
Pandora: Dulce požuri….MORAŠ IĆI!!
Dulce: Mali! Moram ići,znaš da ona ne voli čekati…
Luka: Volim te Dulce!!
Dulce: I ja tebe srećo!!
-Odlazi dajući mu poljubac u obraz…

-Christopher krišom ulazi u sobu od Alfonsa..
Christopher:ei (prilazi krevetu)
Alfonso: eiii kako su te pustili?
Christopher: Znaš da ja svugdje ulazim bez dopuštenja. Kako si?
Alfonso: odlično hehhe (zaklaplja oči)
Christopher: spava ti se?
Alfonso: Želim opet sanjati
Christopher:sanjati?
Alfonso:da..prekrasnog anđela….
Christopher: Anđela?? (zamislio se)
-i On je na tren zaklopio oči…i vidio je….prekrasne oči

Koje ga gledaju i trepću nježno……..uzdahnuo je….
njene usne..tako pune….i crvene..
izgledaju tako nevino i tako saltko…
želio ih je dotaknuti…
Alfonso: uckler!!
Christopher: (zbunjen) Šta??
Alfonso: Jesi dobro?
Christopher: da,samo mi se spava..
Alfonso:pa idi..odmori se..
Christopher: nemogu te ostaviti…
Alfonso: Samo ti idi..odmori se….ja sam dobro..
Ovdje sam kao doma..,pa stalno sam po bolnicama..
Christopher:ahhaha,imaš pravo..onda idem
Alfonso: slobodno….sve je dobro prošlo….
Christopher: I koliko ovdje ostaješ
Alfonso: Pa znaš…izgleda da ću neko vrijeme morat ostat u bolnici..
Nedaju mi doma jer znaju de neću mirovati…a ovdje pod njihovim nadzorom moram
Christopher:ahhaha pa i jest tako..
Alfonso:idi
Christopher:Čuvaj se,vidmo se
Alfonso: i ti isto..

-Dulce ulazi u Marcijin ured….
Marcia: sjedi
Dulce: mogu i stajati
Marcia: kako hoćeš
Dulce: o čemu ste htjeli razgovarati?
Marcia: Draga moja..ovo nije prvi put da kasniš..
Dulce: ja sam
Marcia: sad ja pričam!!!!!!!!!!!
Ti ovdje radiš.. i za svoj rad dobovaš novac…
Ne želiš valjda izgubiti ovaj posao..ili želiš?
Dulce: naravno da ne
Marcia: Znaj da ti je ovo zadnja opomena,a sad izađi

-Pola sata poslije Christopher dolazi kući…
Chris: kako je ?
Christopher: dobro je.
Chris: lijepo…………i gdje ćemo večeras…
Christopher:……
Chris:ja sam mislio da
Christopher: (prekida ga) spava mi se….nisam raspoložen…
Chris:Prije nisi odbijao izlaske…
Christopher: ali sad sam previše umoran….

-Dulce izlazi i dočeka je Luka…
Trči joj u zagrljaj…
Luka: (zainteresiran i pomalo uplašen) i???
Dulce: aiii sve 5.
Luka: Nije te potjerala?
Dulce: ne nije (ljubi ga u čelo)neće ona mene tako lako otjerati..
Luka: (ljut)čuj!! Da te je samo otjerala…. (diže glas) ja bi ..ja biiiiii
Dulce: šta bi ti?
Luka: ubio bi je
Dulce: heheh sa svojim supermoćima..
Luka: da daaa
Dulce: ajde superman..idi se igrati..ja moram ići..
-Dolazi Pandora
Pandora: iiiiiiiiiiiiiii??
Dulce: ok je…nije me izbacila..,bar ne za sad..
Pandora: hvala Bogu (grli je)
Dulce: idemo u grad večeras
Pandora: hahaha
Dulce: šta je smiješno?
Pandora: neznam hoću li moći..
Dulce: uvijeik ista priča..
Pandora: smiri se…ako budem mogla ići ćemo..
Moram razgovarati sa majkom i neznam hoće li me pustiti
Dulce: trebas pitati majku za dopustemje??
Pandora: pa
Dulce: dovoljno si odrasla da sama donosiš svoje odluke
Pandora: da,ali ti neznaš moju majku
Dulce: stroga ej rpema tebi?
Pandora: (uznemirena) ne ne ne ona nije loša…
…. Christopher priča na mobitel…
Poslije razgovora Chris ga upita…
Chris: tko je bio?
Christopher: mama
Chris:uii mamin sin
Christopher: Ne rugaj se…možda ostaneš sam..
Chris: Kako misliš sam?
Christopher: Mama hoće da se vratim kući
Chris: kući??..pa ovo je tvoj stan
Christopher: ,da ,ali ona želi da se vratim doma..kod nje
Chris: nećeš valjda ići
Christopher: neznam
Chris: ma daj..ona te želi samo kontrolirati..
Nećemo više moći izlaziti koliko hoćemo
Christopher: tebi je samo to u glavi
Chris: i tebi je bilo
Christopher: spava mi se
Chris: uckeer!!!
Christopher: stvarno mi se spava
Chris: nmogu vjerovati da te moram ovoliko nagovaratiiii
Christopher:ali umoran sam,..rekao sam ti.
Chris: nije me briga…počni se spremati JER IDEMO!!!!!!

-Nešto kasnije
Pandora: neznam kako sam se dala na ovo nagovorit…
Dulce: ehheh ma bit će nam super…
Pandora: moramo se brzo vratiti…mami sam izmislila da ima ucit.. inače me ni bi pustila..

PDT 2. dio… by: vondyhelix

j„Šta radi jedna cura ovdje sama, a ima toliko dečkiju?“ upitao je sjedajući. U tom se trenutku okrenula prema njemu. Imala je najljepše oči koje je ikad vidio…
Ona se okrenula da vidi koji joj se u nizu kretena opet obraća, ali kad se okrenula, njegove su je oči toliko hipnotizirale da nije znala gdje se nalazi ni tko je, nije čula ni vidjela ništa osim njegovih prekrasnih, dubokih očiju. Njihov je pogled bio tako intenzivan…

„Ples?“ Brian je jedva uspio izustiti pružajući joj ruku. Hipnotizirano je kimnula glavom i svojom rukom krenula prema njegovoj, ali kada su im se ruke dotakle, osjetili su kao nekakvu struju da prolazi kroz njihove dlanove i oboje su naglo povukli ruku.

„Izgleda da sam naelektrizirana.“ Rekla je na što se Brian toplo nasmiješio. Tada je ponovno pružio ruku. Ovaj put je svoju položila na njegovu i on ju je povukao prema podiju. Baš kad su krenuli plesati u ritmu kubanskih ritmova, pjesma je završila i počela je svirati nešto laganija muzika, nešto što se plesalo u takozvanom „zatvorenom držanju“. Brian je svoje ruke lagano položio oko njenog struka privlačeći je lagano prema sebi. Njene su se ruke ubrzo našle oko njegovog vrata. Počela su me približavati. Njemu je srce krenulo ubrzano kucati u nadi da će se poljubiti. Kad je ona zatvorila oči, u to je povjerovao još više. I on je lagano svojom glavom krenuo unaprijed, ali umijesto poljupca, njena se glava spustila na njegovo rame. Tad je ostao zatečen. Ali nije ostao na tome. Jače ju je stisnuo uz sebe, naslonivši tada i svoju glavu na njeno rame, ali tako da joj je usnama dodirivao vrat. Kad je osjetila lagani dodir njegovih usana na svom vratu, prošao ju je val ugodne hladnoće, trnci, neki jednostavno neipisivo ugodan i lijep osjećaj i lagano se stresla. Osjetio je drhtaje njenog tijela i samo se lagano nasmiješio.

„Opet si naelektrizirana?“ upitao ju je lagano podižući svoju glavu sa njenog ramena. Na te njegove riječi, pocrvenila je i na licu joj se pojavio blentavi osmijeh. Zar nije mogla smisliti ništa bolje?!

Brian ju je ponovno privukao k sebi i nastavili su plesati. Te tri minute, koliko je trajala pjesma, bile su mu tako duge, mogao bi ćak i reči najduže u životu, ali nije želio da prestanu. Osjećao se ugodno i nije se odvajao od nje sve dok pjesma nije prestala. I tada je još želio ostati u njenom zagrljaju, ali ga je ona lagano počela odguravati od sebe.

„Moram na WC.“ Rekla je gledajući ga u oči, a on je samo kimnuo glavom. Namiješila se i polako krenula prema WC-u.

„Nemoj gledati u mene, nemoj gledati u mene…“ govorila je sama sebi u bradu hodajući ukočeno, a onda se okrenula i vidjela da on gleda za njom. Usiljeno se nasmiješila i požurila do WC-a. Na ulazu je neku curu zamalo pogodila vratima. Cura je izašla prestravljena. Pregledala je cijeli WC, a kad se uvjerila da nema nikoga, dobro se izvrištala pritom mašući glavom na sve strane.

Za to vrijeme, Brian je sjedio za šankom i razmišljao o toj tajansvenoj djevojci. Bila je nekako drugačija od svih, nije se kao i druge davala okolo, bila je smirena, izgledala je tako nevino, krhko.. Pomislio je da joj treba netko tko će je čuvati… Baš u trenu kad je to pomislio, nešto ga je natjeralo da podigne pogled. I tad ju je ugledao. Hodala je prema njemu, tako graciozno, izgledalo je kao da joj se svi miču s puta, a onda je pred nju stao neki dečko. Prste je provukla kroz njegovu kosu i dala mu maleni poljubac. Brian nije točno vidio da li je to bio poljubac u usta ili u obraz, ali osjetio je čudan osjećaj u želucu, neki nalet adrenalina, neku bubicu koja ga je tjerala da izludi. Jeli to bila ljubomora? I zašto je ljubomoran?

 

Za to vrijeme, na Karibima…

 

„Želite li još nešto?“ Lewis pita svoju „nadređenu“. Zadnjih dana spao je na to da joj bude rob, ali obećali su mu veću plaću. To je znaćilo da bi ovaj mjesec mami mogao vratiti ono što joj je dužan.

„Ne.“ Mary mu odgovara drsko i on se okrene da ode, ali ga ona opet pozove „Lewis, ipak… Bi li mi večeras učinio uslugu?“ upita ga vragolasto.

„Okej?“ Lewis odgovara začuđeno.

„Večeras je jedan supermegacool ljetni party tu na plaži. I trebam nekoga da ide sa mnom. Hoćeš li?“ upita ga molećivo. Lewis je znao da ona neće odustati ako ne pristane, jer ona je jednostavno bila takva, uvijek je morala dobiti sve što je željela.

„Pa dobro. Mogu poći s Vama.“ Odgovorio joj je gledajući u daljinu i češkajući se po glavi, a ona se zadovoljno nasmiješila i nabila natrag na nos svoje Ray Ban naočale.

„Možeš ići.“ Rekla je tjerajući ga rukom. Kimnuo je glavom i bos pretrčao po užarenom pijesku. Smjestio se nedaleko od nje, ispod jednog suncobrana. Gledao ju je kako maže noge i ruke maslinovim uljem. Imala je nekakve posebne pokrete. Na neke je načine bila tako savršena, a onda kada se sjetio njenog ponašanja, okrenuo je očima.

„Jedeš je pogledom.“ Čuo je odjednom ženski glas iza sebe. Okrenuo se i vidio crnku, prilično zgodnu i slatku, mogao ju je lako staviti rame uz rame sa Mary.

„Ma… Razmišljam.“ Odgovorio joj je Lewis zacrvenivši se. Crnka je samo kimnula glavom neuvjerljivo se smiješeći, a onda je prostrla svoj ručnik kraj njegovog.

„Slobodno?“ upitala je.

„Već si se smjestila, ne?“ rekao joj je, a ona je prstima prošla kroz kosu i zavodljivo se nasmiješila.

„Carla.“ Pružila mu je ruku.

 

>>Carla je 27-godišnja instruktorica pilatesa, aerobika i plesa. Voli zabave. Dobra je glumica. Radi na Karibima ljeti kako bi zaradila novac za glumačku akademiju. Želja joj je postati glumica, a u plesu uživa. Ne podnosi umišljene djevojke, kao na primjer Mary Fletcher koju je upoznala na plaži. Voli raditi nevolje, a najviše od svega se boji zaljubiti. Lewis joj se svidio na malo drugačiji način.<<

 

„Lewis.“ Uzvratio je. Nakon toga, nastavili su razgovarati, razgovarali su o svemu, vrijeme je prolazilo da nisu ni primijetili.

Mary se sunčala, a onda je čula smijeh. Okrenula se na ležaljci i vidjela Lewisa kako razgovara sa nekom crnkom. U njoj je jednostavno nešto prekipjelo, ustala je i brzim se hodom kretala prema njima.

„Lewis, diži guzicu! Idemo!“ izderala se prolazeći kraj njih, usput je koljenom Carlu udarila u rame.

„Auu!“ viknula je Carla za njom, ali se ona nije okretala.

„Pusti je. Hirovita je.“ Odmahnuo je Lewis rukom.

„Prava kučka, nema šta.“ Odgovorila je Carla gledajući za njom „Ali ti voliš biti njen rob, vidim.“ Obrati se njemu.

„Nije baš da uživam ali.. Dobra je ona nekad.“ Odgovorio joj je. Sam je sebe zapitao zašto ju je zapravo obranio u tom trenutku.

„Nisam je baš upoznala u tom svjetlu, ali neka bude kako ti kažeš. Idi sada, da te ne čeka. Nadam se da ćemo se još vidjeti.“ Rekla je Carla. Dok je hodala prema moru, poslala mu je leteću pusu.

„Slatka je.“ Rekao je gledajući je kako hoda, a onda je ubrzo zaronila.

Kad je izronila, pogledala je prema obali, ali njega više nije bilo.

„Lewis..“ rekla je smiješeći se…

PDT 1. dio… by: vondyhelix

 

„Da mama. Da, shvatila sam. Da, i ja tebe volim. Ajde bok.“ govori Mary na mobitel i okreće očima, a onda kad prekine poziv s mamom, utipkava Brianov broj.

„ Halo?“ javlja se on nakon nekoliko sekundi.

„Ljubavi!“ govori Mary u slušalicu prilično glasno, tako da Brian mora odmaknuti mobitel od uha.

„Hej! Kako si? Šta radiš?“ upita je.

„Baš sam razgovarala s mamom. I provodim najljepše trenutke u životu, onaj Miami mi je stvarno dosadio. Trebali bi doći ovdje na Karibe na medeni mjesec.“ kaže Mary, a Brianu se na samu pomisao na brak smući. Nije da on nije volio Mary, nego, jednostavno nije bio spreman na brak.

„Ove plaže, sunce, more, sol.. Kao u bajci.. Još i hladni kokteli po toj vručini..“ nastavlja pričati, a Brian je sluša sa smiješkom na licu. Nije mu nikad dosađivala sa svojim pričama, mogao ju je slušati cijelu noć i dan, iako bi samo o sebi pričala. Za njega je ona bila jednostavno savršena…

„Jesi li razgovarao sa cateringom?“ upita Mary odjednom, a Brian se udari rukom po čelu.

„K vragu! Znao sam da sam nešto zaboravio!“ govori, a onda krene da će joj se izvinuti, ali ga ona prekida.

„Nema veze, ja ću nazvati.“ kaže i nasmije se.

„Nema potrebe, ja ću, to je ionako moj zadatak.“ kaže Brian, ali Mary odbija.

„Ne, ja ću. Ja ću sve srediti, ti se vrati poslu, zbog njega si i zaboravio.“ Kaže Mary, a Brian se nasmiješi.

„Idem, plaža me zove!“ nadoda pa mu pošalje poljubac, a onda prekida poziv. Odlazi na plažu i leži na ležaljci ispod suncobrana sa koktelom u ruci i uživa.

S druge strane, u Miamiu je već zamalo večer, Brianu je dosadno, razmišlja što će i na kraju odlučuje da će ostati kod kuće gledati utakmicu. Uzeo je pivo iz hladnjaka, zavalio se u fotelju i upalio TV. Gledao je utakmicu do poluvremena, a onda mu se na vratima oglasilo zvono. Odložio je pivo na stol i otišao do vrata. Ispred vrata stajao je Carl…

 

Carl je 28-godišnji dečko koji se zaposlio nedavno u tvrtci Brianovog tate. Završio je fakultet, ali i dalje je nekako neozbiljan, nitko mu nebi dao zamalo 30 godina. Njegov je moto „Živi dok možeš, iskoristi svaku sekundu života kao da je posljednja“. On voli izlaske i on će Briana navući na to.
Carl je biosexualan, voli i muškarce i žene, ali ono prvo uvijek vješto skriva. Ne zanima ga novac, već traći pravog prijatelja koji će ga prihvatiti onakvog kakav je.

 

„Carl!“ govori Brian iznenađeno „Odakle ti ovdje?“

„Svratio malo. Bilo mi dosadno, pa sam pretpostavio da je i tebi, mislim, ipak nisi nikog bario već 2 tjedna odkad ti nema drage.“ Kaže i udari ga šakom lagano po ramenu, a Brian ga gleda onim pogledom ‘molim?’ i ‘koji je tebi?’.

„Paaa sam mislio da izađemo zajedno malo, da se ispartijamo dok ti nema cure…“ nastavlja Carl sa objašnjavanjem, a Brian ga tada primi za ruku i povuče u stan.

„Stoj tu!“ kaže mu, a onda ode u sobu, obuće se na brzinu i opere zube, gelom malo prođe kroz kosu, začešlja pramenove koji su virili na sve strane, nanese parfem, a onda izađe napokon i stane pred Carla.

„Wow!“ kaže Carl otvorenih očiju promatrajući ga od glave do pete.

„Daj brate, što me gledaš tako, pomislit ću da si gay!“ kaže Brian kroz smijeh udarajući rukom Carla po ramenu. Carl se kiselo nasmije i izađe iz stana. Brian izlazi za njime, zaključava stan, ključ ubacuje u džep, prebacuje kožnu jaknu preko ramena, a onda se spusti niz stepenice preskakujući  po tri odjedom i začas se nađe ispred zgrade naslonjen na Carlov auto.

„Čovječe! Ja te čekam gore, a tebe nigdje! Pomislio sam da si me sjebo.“ Kaže Carl obilazeći auto.

„Kad se ide, ide se.“ Kaže Brian i sjeda u auto koji je Carl u međuvremenu otključao. Vožnja do kluba protekla je brzo, Carl je upalio muziku da se malo ‘uhodaju’. Doveo ga je u klub koji je bio prilično skup, no ni jedan ni drugi nisu marili za novac, imali su ga dovoljno. Carl je ključeve dao dečku koji parkira aute, a onda su obojica ušli u klub samouvjereno, podignutih ramena. Klub je bio prepun, svuda su plesale djevojke koje su se doslovno nudile okolo, konobarice su bile polugole, jedna je striptizeta plesala na štangi..

„E to ti je zabava.“ Rekao je Carl, Brian se nasmješio, a onda su svaki pošli na svoju stranu. Carl se izgubio negdje na plesnom podiju, a Brian je otišao do šanka. Vidio je kako do njega sijedi neka plavuša i odlučio ju je zbariti. ‘Ipak sam još slobodan čovjek’ pomislio je.

„Šta radi jedna cura ovdje sama, a ima toliko dečkiju?“ upitao je sjedajući. U tom se trenutku okrenula prema njemu. Imala je najljepše oči koje je ikad vidio….

%d bloggers like this: